svi moji momci

Sta je to u nama? Sta je to sto mi misli vraca tebi? Ajd' misli, nego i ovaj osecaj u grudima... U trenucima kad imam i previse vremena da razmisljam, setim se... Iscitala sam nasu konverzaciju, od poslednjeg naseg puta... Tada sam bila tako luda za tobom, i to mi je totalno pomucivalo razum... Sad vidim, prepoznajem... Zeleo si me mozda i vise nego ja tebe, samo nisam umela da budem strpljiva, nisam umela da te pustim da me ulovis... Dala sam ti se cela... Doduse dala sam ti se jos onda, davno davno... evo sad vec pre 15 godina... Iako se nismo ni takli, cak ni u prolazu, duse su nam se srele... I pripala sam ti tad... i ti si meni, samo nikad to nisi hteo da priznas.... I zato si me i oterao sad, kad smo odrasli, kad smo se dotakli. Jer svaki dodir nasih tela, nasih ruku, bio je dodir dusa koje su se prepoznale... A ti, savrseni moj, nisi sebi mogao da dozvolis tu slabost da budes emotivno ranjiv i ogoljen pred nekom zenom. Izabrao si, da povredis mene, a ne znam da li si svestan da si sebe povredio, i da u tebi jos uvek zjapi ona rupa, ona praznina. Jer, udisala sam tvoj dah, i deo te je u meni, i znam... i osecam... falim ti...ali neces priznati... nikada. A znas sta jos znam... Srescemo se. Kad tad. Mora se zavsiti nekako, ova prica. Mora jer je nemoguce ziveti sa saznanjem da postojimo. Mi. Postojimo...

Znas, citav moj zivot deli se na onaj pre tebe i onaj posle tebe. I na onaj tren u tvom zagrljaju.
Dugo sam odbijala da te "pustim", nosila te sa sobom, vracala ti se u nekim teskim trenucima. Oboje sad imamo porodice, decu. Ipak, setim se... Sta bi bilo kad bi bilo... Eh, Gorane... Mislim da nikad neces saznati koliko sam te volela, iako nisam znala da pokazem... Koliko si mi bio vazan. I trazim uporno pesmu: "Gorane, eh kad bi dovece, ljubav kao vino tekla, da se napijem...." nema je...I nema nicega osim nekih davno napisanih prica o nama. Osim onih flesbekova na ukradene poljupce dok se zora budi... I volela bih da znam, setis li se ponekad, samo ponekad na sekund? I pitas li se kao i ja, kako bi bilo da su moj i tvoj sin, ustvari nasa deca... 

Ja.
Majka, supruga, cerka, sestra. 
Od rodjenja okruzena muskarcima. Od rodjenja fascinirana muskarcima.
U meni ima stotine Nikola, Gorana, Dejana, Nenada... 
Zivot me je samleo kroz sitnu sajbnu, i ispljunuo me ovakvu. 
Imam 30 i kusur. Imam sina, imam muza. Ne bih ih menjala nizasta na svetu. Imam sve.
Razmisljam. 
Muza volim, sa njim je od prvog trenutka sve bilo podrazumevajuce, predvidivo, i normalno.
Leptiri u stomaku, izumrli su cini mi se, poslednji put kad sam kao devojka izasla i flertovala sa direktorom tipa koji me je ispalio tih dana, ispijajuci 5 casu martinija.
Super mi je ali ne osecam nista. 
Ponekad setim se. Procitam price, pisma, slike. Strecne tu negde ispod rebara, ali nista.
Zagledam se u sebe, pa se zacudim. Suvise mi mirno i tiho, nisam navikla... Cekam, sta je sledece...
O kome cu sutra da pisem... 

Juce ti je bio rodjendan. Jednom davno, davno... davno, sebi sam rekla da cu ti ga uvek cestitati.
Cudni su putevi gospodnji.
Hvala fejsu. Sve sto te zanima mozes da nadjes.
Ne, nema tebe, nisam ni mislila da ces ti ikad otvoriti profil...  Ima mama Goce, pa kod nje neke slike, pa jednu po jednu, dodjoh i do tebe. Godine su te malo pregazile, imas cerkicu... Ali oci, i pogled... Nekoliko sekundi sam ga gledala, i kao teleportom bila vracena u onu jesen, onu davnu jesen, kad su nam se pogledi prvi put sreli. Ne znam secas li se. Uvek sam se pitala da li se jos neko seca takvih detalja kao ja. Ali u meni to zivi, i ja zivim kroz sve te momente. 

Secam se onog kacketa koji si nosio, secam se svakog detalja, te ulice, secam se da me je grom pogodio. Secam se da si mi postao vazan.

Cesto mi dodje da razmisljam, covek vremenom otupi. A sta bih dala da osetim sad samo malo tog zanosa, malo te slatke ceznje i patnje.
Eh,   16 slatkih godinica. A ti frajer, citavih 18. Proveo me kroz sito i reseto emocija. Sad znam, sad shvatam, samo si se pravio velik i nisi bio spreman na teret ljubavi. Oprastam ti. Tada nisam mogla. Bila sam samo zaljubljena klinka koja ti je dala svoje srce.

Ipak sve dodje na svoje. Nekoliko godina kasnije. Secas li se toga? Pustio si me u sebe i ja sam tebe pustila u sebe. I trajali smo. Zivela sam neki davno sanjani san. I onda je prestalo, samo od sebe. Prestalo da postoji u fizckom obliku, ali vidis, ostao si u meni. Proslo je mnogo. Citav jedan zivot. Proslo je 16 godina. A zauvek ces biti u meni. Kao uspomena, kao osmeh. Kao zivot.