Sta je to u nama? Sta je to sto mi misli vraca tebi? Ajd' misli, nego i ovaj osecaj u grudima... U trenucima kad imam i previse vremena da razmisljam, setim se... Iscitala sam nasu konverzaciju, od poslednjeg naseg puta... Tada sam bila tako luda za tobom, i to mi je totalno pomucivalo razum... Sad vidim, prepoznajem... Zeleo si me mozda i vise nego ja tebe, samo nisam umela da budem strpljiva, nisam umela da te pustim da me ulovis... Dala sam ti se cela... Doduse dala sam ti se jos onda, davno davno... evo sad vec pre 15 godina... Iako se nismo ni takli, cak ni u prolazu, duse su nam se srele... I pripala sam ti tad... i ti si meni, samo nikad to nisi hteo da priznas.... I zato si me i oterao sad, kad smo odrasli, kad smo se dotakli. Jer svaki dodir nasih tela, nasih ruku, bio je dodir dusa koje su se prepoznale... A ti, savrseni moj, nisi sebi mogao da dozvolis tu slabost da budes emotivno ranjiv i ogoljen pred nekom zenom. Izabrao si, da povredis mene, a ne znam da li si svestan da si sebe povredio, i da u tebi jos uvek zjapi ona rupa, ona praznina. Jer, udisala sam tvoj dah, i deo te je u meni, i znam... i osecam... falim ti...ali neces priznati... nikada. A znas sta jos znam... Srescemo se. Kad tad. Mora se zavsiti nekako, ova prica. Mora jer je nemoguce ziveti sa saznanjem da postojimo. Mi. Postojimo...